Kako je otkriven jedini portret Nikole Tesle: Čuveni “Plavi portret” je jedina slika za koju je naš naučnik pozirao

0
1055

Nikola Tesla, do danas je ostao najveći naučnik svih vremena. Rođen je 10. jula 1856. godine u srpskoj porodici iz Smiljana.

Otkrića i dalje prate Nikolu Teslu: ovog puta svetom je proletela vest da je u nemačkom gradiću Husumu svečano predstavljen nedavno otkriveni čuveni „Plavi portret”, za koji je poznati naučnik jedan jedini put u životu sedeo u ateljeu i pozirao. Ne zna se kako, ali tokom januara 1916. godine princeza Vilma Ljvov-Parlagi, ekstravagantna mađarska aristokratkinja nastanjena u Americi, inače Teslina prijateljica, nagovorila ga je da se skrasi u fotelji neko vreme, mada on nije imao običaj da pozira umetnicima.

Plavi portret Nikole Tesle iz 1913. godine, jedina slika za koju je Tesla pozirao (Princeza Vilma Ljvov-Parlagi).

Naziv „Plavi portret” nastao je tako što je Tesla, kome se nije dopalo osvetljenje u princezinom ateljeu, napravio sopstveni svetlosni aranžman i odlučio da pozira pod svetlošću jakih svetiljki, filtriranoj kroz plavo staklo. Portret je prodat tek posle princezine smrti, na aukciji održanoj 1924. godine, otkada se gubi iz vidokruga javnosti. Sudbina portreta dugo je predstavljala misteriju za širok krug ljudi zainteresovanih za Teslin život i delo.

Pročitajte i  Vladeta Jerotić otkriva 4 vrste ljubavi: Idealnog braka nema. Evo koja ljubav je najzahtevnija

Da istoričar umetnosti dr Kornelijus Štekner nije malo duže osmatrao „Portret muškarca” u zbirci Ludviga Nisena, i na njoj prepoznao lik Nikole Tesle, čuvena slika bi i dalje bila daleko od očiju javnosti. Jer, Nordsi muzej u nemačkom gradiću Husumu, na samoj granici s Danskom, nije baš masovno posećen. Baš u ovom muzeju održana je izložba „Mit, moć i princeza–portretista, ’Plavi portret’ Nikole Tesle”, gde se na centralnom mestu našla slika s likom čuvenog izumitelja.

Srećom, her Štekner se dobro zagledao u platno, a onda brzo „prijavio” svoje zapažanje direktorki Nordsija dr Astrid Fik, a potom vrlo stidljivo i-mejlom i Vladimiru Jelenkoviću, direktoru Muzeja „Nikola Tesla”.

– Primio sam to s rezervom, pomišljajući da bi pošiljalac mogao da bude neko od mnogobrojnih fanova koji se svakodnevno javljaju sa svih strana, raspitujući se o našem naučniku ili nudeći najčešće neke falsifikate, neproverene informacije. Ipak, na pismo… sam diskretno odgovorio, uz zahvalnost za svaku pomoć, ukoliko nam da neke relevantne podatke u vezi s Teslinim portretom. I kreće prepiska u kojoj mi Štekner daje svoj rad o kolekciji princeze Vilme Ljvov-Parlagi i tog trenutka shvatam da smo na tragu fantastičnog otkrića – seća se Jelenković, koji još nije upoznao dr Šteknera, iako zahvaljujući Internetu „sarađuju” već dve godine.

Pročitajte i  Ovako se pravilno kuva omiljena letnja grickalica: Greške koje svi pravimo i time ubijamo 4 moćna svojstva kukuruza

– Vest o „otkriću” portreta Nikole Tesle je odjeknula zaista kao bomba u Americi i Evropi – napominje direktor muzeja i dodaje: – Princeza Vilma Ljvov-Parlagi je, inače, osim po svojoj ekstravagantnoj pojavi i načinu života, jer godinu dana jedan lavić joj je bio kućni ljubimac, ostala upamćena po tome što je portretisala mnoge ugledne ličnosti svog vremena. Među njima su nemački car Vilhelm Drugi, engleski kralj Edvard Sedmi, srpski kralj Petar Prvi Karađorđević, nemački kancelar Oto fon Bizmark, američki predsednik Teodor Ruzvelt, industrijalac Endrju Karnegi, Tomas Edison… – priča Vladimir Jelenković.

Pročitajte i  Zastaće vam knedla u grlu: Ovako je pisao Arčibald Rajs o proslavi Vidovdana u Solunu u vreme Velikog rata

Iako je „Plavi portret” prodat na aukciji, a onda kao u zemlju propao, stalno interesovanje za Nikolu Teslu i za zanimljivu priču o ovoj slici na kraju je dovelo do umetničke kolekcije njujorškog trgovca dijamantima Ludviga Nisena, koju je zaveštao svom rodnom gradu Husumu u Nemačkoj. Među radovima Vilme Ljvov-Parlagi, i raznim drugim umetničkim predmetima koji su nekada bili u njenom vlasništvu, u Nisenovoj kolekciji u Nordsi muzeju u Husumu našlo se i platno s likom princezinog prijatelja Nikole Tesle…

Inače, kopija toliko pominjanog Teslinog „Plavog portreta” nalazi se i na štafelaju u direktorovoj sobi jer su se prijatelji Vladimira Jelenkovića potrudili da mu je priušte za rođendan. Pravi u Husumu a onaj „kao pravi” i nešto manji od originala u Krunskoj ulici.

U Teslinom ličnom arhivu sačuvan je dokumentarni materijal u vezi s nastankom „Plavog portreta” kao i smnogobrojnim poznatim ličnostima koje je princeza Ljvov-Parlagi portretisala u Americi.

Izvor: Politika (Rajna Popović), Rasen

Postavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here