Tri sina vojvode Mišića: Tragična sudbina junaka, potomaka velikog vojvode

1
3117

Vojvoda Živojin Mišić i njegova supruga Nemica Lujza imali su šestoro dece, tri sina: Radovana, Aleksandra i Vojislava i tri kćeri: Eleonoru, Olgu i Anđeliju.
Vojvoda svoje sinove tokom njihovog vojevanja nije štedeo, i uz svu očinsku brižnost, ni za jednog nikada nije urgirao da bude prekomandovan na neko povoljnije i bezbednije mesto.
Nažalost, više nema živih muških potomaka Živojina Mišića.

Najstariji sin Radovan
, koji je imao briljantnu vojnu karijeru i kao pukovnik najviši čin posle oca u celoj porodici, Nemci su su uhapsili 1943. godine i upućen je u koncentracioni logor u Nirnbergu a potom premešten u grad Hanelberg, iz kojeg je dve godine kasnije njegovoj porodici stigla depeša da je umro od tuberkuloze.

Srednji sin Aleksandar
, heroj heroj Prvog svetskog rata i balkanskih ratova u činu majora pridružio se Draži Mihailoviću na Ravnoj gori. Stradao je jer se predao Nemcima rekavši da je on Draža Mihailović. Nemci su ga odveli u zatvor Valjevo i kada su shvatili ko je on i da ima pola nemačke krvi, ponudili su mu život ali pod uslovom da radi za njih. Aleksandar Mišić je to odbio rečima: ” I to pola nemačke krvi isteklo je na bojnom polju.” Nemci su streljali Aleksandra i zapalili do temelja letnjikovac njegove majke za koji su verovali da je štab Draže Mihailovića.

Najmlađi sin Vojislav
posle školovanja na vojnoj akademiji u Rusiji odlazi u London gde završava studije hortikulture i vraća se u Srbiju. Zaposlio se u Gradskom zelenilu i radio na uređenju parkovskih površina u Beogradu.
Kao simpatizer komunista i partizana uhapšen je 1943. i zatvoren u logor na Banjici. Ipak, Nemce i naše žbirove, na neki način, bila je sramota da drže u tamnici sina vojvode Mišića pa su ga pustili na slobodu. Međutim, već 1948. našao se na spisku putnika za Goli otok. Ostrvo na kojem ga je dočekalo ponižavanje, batinaši, nepodnošljivo sunce i zmije. Tamo je proveo skoro tri i po godine, gde je redovno prolazio kroz špalir koji je nazvan „udri vojvodinog sina”. Sve je preživeo i umro je u Beogradu 1974. godine.
Lujza Mišić umrla je 1956. godine 35 godina posle smrti muža. U znak protesta prema svojim sunarodnicima Nemcima, ona prelazi u pravoslavlje i uzima kršteno ime Magdalena.

Izvor:Opanak, Politika

Pročitajte i  Bićete ponosni nakon što pročitate šta su o Srbiji rekla dva austrougarska vojnika nakon Cerske bitke

1 Komentar

  1. Komunisti nisu imali milosti za jedinog prezivelog sina Mišića… koja nepravda i tuga.
    Dobro je samo da bar danas to znamo.
    Nadam se da je imao dece ovaj treći sin?

Postavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here