Kad je Srbijom harala variola vera: Epidemija zbog koje se i danas sumnja da je broj obolelih i preminulih u SFRJ bio veći nego što je zvanično zavedeno

0
49

46 godina prošlo je od početka epidemije variole vere odn. velikih boginja na teritoriji tadašnje SFRJ 1972. godine. Znak za uzbunu 14. marta 1972. godine stigao je sa Kosova. Epidemija je počela u selu Danjane kod Đakovice i proširila se preko Novog Pazara na Čačak i Beograd.
Na dan 14. marta 1972. go­di­ne u Pri­zre­nu se po­sta­vi­la sum­nja, a na­red­nog da­na je u la­bo­ra­to­ri­ji In­sti­tu­ta „Tor­lak” izo­lo­van opa­san vi­rus ve­li­kih bo­gi­nja, ko­ji je od­neo 35 ži­vo­ta i od ko­jeg je obo­le­lo 175 lju­di u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. Reč je o po­sled­njoj epi­de­mi­ji va­ri­o­le ve­re u Evro­pi, ka­da je Be­o­grad bio ugro­žen grad, a na uli­ca­ma su vla­da­li strah, pa­ni­ka i re­do­vi za vak­ci­na­ci­ju.

Pročitajte i  Objavljeno rešenje testa iz srpskog jezika

Iako ne­ki sum­nja­ju u zva­nič­nu ver­zi­ju ka­ko je vi­rus sti­gao u na­šu ze­mlju, pret­po­sta­vlja se da je za­ra­za po­če­la ka­da je tri­de­set­pe­to­go­di­šnji Im­bra­him Ho­ti iz jed­nog se­la kod Ora­hov­ca na Ko­so­vu do­neo vi­rus iz Ju­žnog Ira­ka, po povratku sa hadžiluka. Sma­tra se da je za­ra­zio sed­mo­ro ro­đa­ka i još če­tvo­ro lju­di na pi­ja­ci, a pret­po­sta­vlja se da je po­čeo da se ši­ri br­zi­nom mu­nje ka­da ga je do­bio La­tif Mum­džić (29), uči­telj iz jed­nog se­la kod Tu­ti­na, ko­ji se za­ra­zio ta­ko što je s Ho­ti­jem bio u istom auto­bu­su. On je za­tim vi­rus pre­neo na 38 lju­di, a ka­da je do­bio pr­ve simp­to­me za­ra­ze, ve­ro­va­lo se da je imao aler­gij­sku re­ak­ci­ju na lek. Po­sle nje­go­ve smr­ti, simp­to­me va­ri­o­le je do­bio nje­gov brat kod ko­ga je utvr­đe­na pra­va di­jag­no­za. I ha­os je kre­nuo…

Ekipa virusologa i epidemiologa s Instituta „Torlak” ugledala je pod mikroskopom virus variole vere 15. marta 1972, a već sutradan „Glas Amerike“ je objavio je da će Jugoslavija čitavu nedelju biti pod embargom. Građani Jugoslavije još nisu bili obavešteni o epidemiji. Strah je tada paralisao Beograd, jer se variola lako prenosila kapljičnim putem. 22. marta proglašen je karantin u Dermatove­nerološkoj klinici. Počinje vakcinacija stanovništva Beograda. Formira se karantin u objektu „Čarapićev brest”. Proglašena je epidemija koja je trajala do 30. aprila, kada je dekretom proglašeno odjavljivanje da bi se spasla turistička sezona na Hrvatskom primorju. Po rečima dr Radmila Petrovića, manjih talasa obolevanja bilo je do sredine maja. Zbog te političke igre, kasnijeg prijavljivanja i ranijeg odjavljivanja epidemije, sumnja se da je obolelih bilo više nego što je zvanično zavedeno. Zvanično, 19. maja poslednji izlečeni napustio je Kliniku za infektivne bolesti u Beogradu.

Epidemija variole vere poslužila je reditelju Goranu Markoviću da 1982. godine snimi istoimeni film, tačno deceniju nakon epidemije. Prema ličnom priznanju, Variola vera je bila najzahtevniji i najteži projekat koji je Marković ikada snimio.

Pročitajte i  Umetnica zbog koje je čitav svet znao za Srbiju: Olja Ivanjicki, žena ispred svog vremena
Insert iz filma “Variola vera”, 1982.

Danas zvanično nema ove bolesti, ali se virus čuva u dve laboratorije na svetu, u SAD i Rusiji, i predstavlja najmoćnije biološko oružje.

Opanak, Politika, Blic

Postavi odgovor

Please enter your comment!
Please enter your name here